Један од могућих праваца развоја домаће пољопривреде представља органска производња која је на нашим просторима из године у годину све заступљенија. Највећи значај у досадашњој пракси у нашој земљи, показали су органски сертификовани производи добијени из сакупљачког сектора. У овом сектору значајан део припада лековитом, зачинском и ароматичном биљу, чија је прерада и намена различита.


Шпанија и Италија су лидери у Европи када је у питању органска производња вина, цитруса, маслина, одређених врста поврћа, као и лековитог, ароматичног и зачинског биља. Шпански стручњаци предлажу да се код нас целокупна производња биља преведе у органску, као и да се значајно повећају површине, пре свега због доброг квалитета наших сировина. С"друге стране италијански стручњаци процењују да би се у Србији органска производња могла организовати на око 300.000 хектара, и то првенствено производња лековитог, ароматичног и зачинског биља.


У нашој земљи постоји око 700 врста лековитих, ароматичних и зачинских биљака, а близу 300 је у промету. Међутим, нерационално, неконтролисано и нестручно сакупљање не може бити неограничено. Неопходно је уважавање принципа одрживог коришћења природних ресурса, а самим тим и већа едукација становништва о органском сакупљању и органском плантажном узгоју.



Органски произведено лековито, ароматично и зачинско биље има више предности у односу на самоникло. Гајењем и селекцијом добија се сировина стандардног квалитета. Употребљава се постојећа агротехника и рационалније искоришћавају земљишни ресурси, јер се обрађују и земљишта лошијег квалитета. Код већине лековитих, зачинских и ароматичних биљних врста, потребно је мање радне снаге, економски ефекти су већи у поређењу с гајењем стандардних биљних врста, а квалитет сировине лакше може да се усагласи са фармаколошким стандардима.На овај начин ретке, ендемичне и угрожене врсте чувају се од ишчезавања, посебно оне чије је сакупљање забрањено или строго ограничено. Оживљавају и неискоришћени ресурси, непогодни за остале привредне и пољопривредне делатности. Уз то, гајењем и прерадом биља добијају се значајне количине отпадног материјала, који се може користити за прављање компоста и различитих биодинамичких ђубрива у органској производњи.


Циљ оваквог приступа је побољшање здравствене безбедности и квалитета лековитог, ароматичног и зачинског биља кроз промоцију одговорног приступа производњи, преради и промету. Крајњи циљ је остварење потврде интегритета и сигурности потрошача органских производа на биљној бази.


Гајење биља према приципима добре пољопривредне праксе може се одвијати на земљиштима која нису контаминирана. Земљиште се добро дренира и наводњава, уз правилно одржавање влажности. Вода мора одговарати за ту сврху, односно квалитет треба да буде у складу са постојећим стандардима, где они постоје. Посебна пажња се посвећује примени семена и садног материјала одомаћених популација, дозвољених ђубрива и нарочито органских или (био)пестицида, јер неконтролисана употреба ових средстава у појединим случајевима може довести до загађења биљака и животне средине. Органска ђубрива пре употребе требало би на правилан начин припремити. Комерцијална органска средства за исхрану, продукти прераде стена и алги користе се после жетве, пре сетве или садње, где је ако су питању комерцијална средства за исхрану, неопходно поштовати упутства произвођача. Није дозвољено држање стоке у производној области и употреба канализационог муља као ђубрива. Води се рачуна и о густини биљака, која утиче на смањење раста корова. Закоровљеност се умањује и физичким или механичким уклањањем заражених корова, што утиче на мању опасност од штете. Биопестициди се користе само када је то неопходно, у минималним количинама, искључиво они дозвољени за употребу. Генетски модификовани организми нису дозвољени.


Биљке се жању када им је квалитет најбољи, у условима ниске влажности, уз помоћ чисте и добро одржаване опреме за жетву. Механичке косилице и комбајни, редовно се морају чистити и чувати без акумулираног сетвеног или садног материјала и других отпадака. Радни органи се подешавају тако да се што мање земље покупи. Контакт пожњевеног усева са земљом се избегава, осим коренастих врста и приликом косидбе, а води се рачуна и о томе да не садржи отровне корове или се они одмах уклањају. Вода која долази у контакт са сировом масом приликом прања не сме је контаминирати.Треба избегавати механичко оштећење и сабијање масе приликом слагања. Врећа не сме да буде препуњена, а пластичне се не могу користити за време жетве,изузев оних од тканог полипропилена које пропуштају влагу. Због спречавања непожељних промена изгледа, квалитета и микробиолошког састава биљне масе, период између жетве или бербе, сушења и прераде мора бити што краћи. Убрано биље не сме да се излаже дуго директном сунцу и мора бити заштићено од кише, штеточина, домаћих животиња и птица. Оштећено се одбацује.


Између произвођача и купаца лековитог, ароматичног и зачинског биља неопходно је договарање о количини, роковима испоруке и квалитету. У последње време се све више заоштравају питања садржаја активних материја, микробиолошке исправности и количине остатака хемикалија у произведеној сировини. У нашој земљи постоје правилници о максимално дозвољеним количинама остатака средстава за заштиту биља, микробиолошкој исправности намирница, санитарно-хигијенским и општим санитарним условима. Добра пољопривредна пракса може се означити и као интегрална квалитетна производња. Обухвата све аспекте производње, од семена и садног материјала, преко примене агротехничних мера и заштитиних средстава до чувања и транспорта. У том процесу од највећег значаја је стална, документована и квалификована контрола од стране произвођача и организације која обавља надзор. С друге стране, за сигурност и квалитет контроле задужене су квалификоване сертификоване организације.




Др сци. Владимир Филиповић
Владан Угреновић, дипл. инг.
Институт ˝Тамиш˝ Панчево